Članak je vrlo dobar. Kao uostalom uopšte tekstovi g. Milovančeva.

Ali, istine radi, malo je verovatno da bi Srbija mogla po svojoj volji da omeđa granice onog što bi se moglo nazivati `Velika Srbija`.

Tada je jednostavno izgurano najviše što je bilo moguće, na obostranu dobrobit.

I zaista, što se Slovenije tiče, najveći krivci za odbacivanje zajedničke države nisu bili tzv klerikalci, nego upravo komunisti. Oni su negovali tu tendenciju od međuratnog perioda sve vreme.

Ali, zajednička država je podrazmevala međusobna uvažavanja i dogovaranja, i kako se videlo, svi smo imali koristi od toga.

A onda su se, u drugoj polovini osamdesetih usijane glave dočepale vlasti u republičkim komunistčkim partijama. I uništili su sve.

A u Vašingtonu, Moskvi, Berlinu, i drugde, su oduševljeno prihvatili priliku da iskoriste budale, i sahrane zajedničku državu Južnih Slovena...

I svi lokalni nacionalizmi su bili saveznici destrukcije i samouništenja.

"Uza sve to, srpski političari su već 1918, uzimanjem pod okrilje slovenačkih i hrvatskih krajeva, proizveli neprijateljstvo Italije i Nemačke – umesto da se sa njima dogovore i imaju ih za saveznike."
Ovo se najčešće zaboravlja kada se kalkuliše da smo mogli izbeći stradanje u drugom svetskom ratu. Da smo Hrvata i Slovence prepustili Italijanima, Nemcima i Mađarima, dočekali bi drugi svetski rat sa mnogo manje zainteresovanih za rasparčavanje naše zemlje. Umesto toga dočekali smo početak svetskog rata sa Nemcima, Italijanima, Mađarima, Rumunima i tradicionalno Bugarima, kao zainteresovanim za naše teritorije. Pored problema u okruženju, tu su bili radikalni hrvatski i albanski separatizmi kao potencijalni saveznici stranim agresorima. Žalosno je ipak što i današnja srpsko-beogradska elita nije u stanju da se oslobodi snova o južnoslovenskoj utopiji.

Ako bismo se koristili sportskom terminologijom, Srbi su prilikom formiranja zajedničke države imali "meč loptu". Zašto je nisu iskoristili, krivica je pre svega na dinastiji Karađorđević. Kažu da je najopasnije za mali narod onda kada mu se ostvare velike ambicije. Niko nas nije terao na ujedinjenje s našim neprijateljima. Mnogi Srbi ne žele da pogledaju istini u oči i da priznaju kako je zajednička država pre svega bila rezultat bolesnih ambicija jednog vladara. Kako je taj vladar reagovao na neki problem u Sloveniji npr.? Tako što je poslao žandare. Jugoslavija je od Srba napravila narod žandara, policajaca, zastavnika i bezbednjaka nižeg čina. Stvorena je jedna bezmisleća klasa kojoj su date velike privilegije. Za razliku od preduzetnika, naučnika i umetnika, pendrekaško-oficirsko-žbirovska klasa nije u stanju da jedno društvo povede napred. I danas se pravi slična greška. Grade se jeftini stanovi za "bezbednjake" dok nam mladi i školovani ljudi beže iz zemlje.

O "oduševljenju" Slovenaca i Hrvata "ujedinjenjem" koje i danas plaćamo :
-Korošec 1918 : "Uzjahali smo dobrog konja,a vratićemo im ragu".
-Krleža, ("Republika"br.4-april 1954 zapisi- "Godina 1919") :
"Beč gladuje, Austrije nema, rulja zavladala svetom, rat su dobili ovi
balkanski cigani, kakova li sramota!"
"A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi balkanski cigani, koji čitave dane žvaću
luk i pljuckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vješala,toj danas
Evropa vjeruje i dala joj je u ruke nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".

Odavno je kazano da je Istorija učiteljica života ali mi nikako da čujemo pravu lekciju i da se priberemo i krenemo svojim putem. Ja bih pre svega ukinuo pojam ili naziv "Velika Srbija" koji je izmislila Austrougarska da bi imala razlog da uništava Srbiju. Naravno, pridružili su joj se i drugi i na sva zvona Srbiju su proglasili krivom jer je, po njima, htela da bude velika. Srbiji ne treba naziv "velika" već samo da joj se vrate njene prirodne granice koje su se formirale tokom vremena. Sadašnja "EU-tanazija" ima problem na Balkanu jer nema jednu jaku zemlju sa kojom bi održavala dobre odnose a to bi po svim projekcijama trebalo da bude Srbija. No oni to ne žele. Šta uraditi? Treba im prespojiti žice. Ali kako to uraditi kad mi na vlasti uvek imamo "kompletne idiote" sa svim formalnim karakteristikama pozitivnog koje su u suštini prazne, lopovske i podaničke? To nije dobro ni za Srbiju ni za "EU-tanaziju".

nicega od ovog ne bi bilo.Iz ovog slizavanja sa katolicima, a koje je trajalo mnogo duze i koje je porodilo "ilirstvo" i "jugoslovenstvo", moze se zakljuciti kako nas Rusi vide i zasto su rusili sve Jugoslavije!

Neshvatljivo je bandoglavo istrajavanje na "krivici" srpske Krune zbog Jugoslavije.

Da Jugoslavija nije formirana, ostala bi Austorugarska kao smrtni neprijatelj Srbije.

1928. Kralj Aleksandar je predložio "AMUTACIJU SLOVENAČKE I HRVATSKE", čime bi konačno bio zaokružena srpska država.
Ova činjenica izuva iz opanaka sve mrzitelje Karađorđevića i obara teoriju da je Jugoslavija formirana zbog alavosti Karađorđevića.

Što nije tako urađeno pitajte Pribićevića i ostale Srbe sa te strane koji nisu hteli da se razdvajaju od Hrvata.

Besmisleno je raspravljati o tome šta bi bilo da je bilo. Interesantno samo kao fantastična literatura tipa šta bi bilo da je Hitler pobedio.
Kao što su neki primetili kralj Aleksandar nije imao mnogo izbora u datim okolnostima. Alternativa je bila stvaranje hrvatske marionetske države koja bi kao i danas još onda postala neprijateljska pod uticajem Nemaca. Stara mudrost kaže da prijatelje treba držati blizu a neprijatelje još bliže. Trebalo je međutim tretirati dotične kao što Rusi drže Čečeniju - prepustiti ih lokalnim šerifima da održavaju mir.
PS
Danas je alternativa idiotluku zvanom EU kulturno ekonomska saradnja sa svim prostorima gde žive Srbi. To naravno ne uključuje hrvatsku i sloveniju koje su ostvarile svoj san i nestaju potpuno samostalno.
Na nama je da nađemo način da preživimo pa će za 100 godina prirodna srpska državna zajednica biti itekako moguća.

@Ah

Ako se svake godine broj Srba smanji za pedeset hiljada, koliko će nas onda preživeti da za 100 godina pravimo nekakvu državu?

Jedini ste ispravno uočili presudnu ulogu austrofila među kojima su tkzv. srpski političari iz preka odigrali presudnu ulogu po Srbiju. Za razliku od državotvornih Srba van Srbije braće Grđića, Vasa Glušca i sl. koji su bili u AU kazamatima, političke vođe Srba, austrofili, republikanci su bile celi rat na platnom spisku Beča. To su bili malosrbi na čelu sa S. Pribićevićem iz Hrvatske, N. Stojanovićem iz BiH. Oni su presudno podržali nesrpske političare A. Korošeca, S. Radića, M. Spaha a koji su tražili ujedinjenje preko Zagreba. Sa nepriznatom, nikada je ne bi ni priznali pobednici-saveznici zbog Italiji obećanih teritorija, državom Slovenaca, Hrvata i Srba. Pašić i regent Aleksandar su hteli napraviti Srbiju sa pripajanjem delova prema London. sporazumu 1915. g.. N. Stojanović namerno nije izvestio Pašića da se preko 80 % BiH izjasnilo za pripojanje Srbiji i time ga naterao da ide na lošu varijantu - ujedinjenje preko Zagreba a ne na proširenje Srbije! AU-fili su krivci za stvaranje Jug.

Da se ne lažemo, ove granice Srbiji nisu 1918. bile ponuđene ni u ”nonpejperu”.
Isto tako je naivno da bi bilo koje granice garantovale prijateljstvo Italije i Nemačke. Pa ni granica na Dunavu, Savi i Drini nije dala prijateljstvo, a kako bi granica oko Splita?!
Ideje o odšteti od Slovenije i Hrvatske, isto su tako besmislene. Npr. Čehoslovačka i Poljska nisu plaćale nikakvu odštetu, a i da su htele, pitanje koliko bi mogle.
Lako je naknadno biti pametan. Aleksandar je morao da vodi računa da izmučenu Srbiju ne napadne neka koalicija Italije i Rumunije, a onda ne bismo dobili ni Pančevo. Zato je prihvatio ponudu Amerikanaca i njihovo pokroviteljstvo, oženio se Marijom od Rumunije i podelio Banat.
Mržnja Hrvata na Srbe do svetske ekonomske krize. nije bila strašna. Najnestabilnija je bila granica sa Bugarskom koja je stalno ubacivala teroriste na jug Srbije (Makedonija i Kosovo).
Razmere Hrvatskog izdajstva od1941. i Slovenačkog od 1988. te 1918. nikako se nisu dale naslutiti.